петак, 26. мај 2017.

Rhapsody of Fire - "Into The Legend" 2016 (Recenzija)


Izdavač: AFM Records, Nemačka

Najbolje je da ovu priču počnem onako kako je počela za mene. Nedavno sam sede u jednom dobrom pabu sa kolegom iz Italije i on mi je pomenuo italijanski epic metal bend Rhapsody of Fire. Kako smo obojica fanovi Black Sabbatha (ranog), Metallice (on rane ja kompletne) i Iron Maidena (kompletnog) imao sam razloga da se zainteresujem za još jedan epic metal bend. Zamolio sam ga da mi potraži njihove albume u Deezeru što mu nije uspelo iz prvog puta, jer je bend koji postoji od 1993. godine menjao imena od Thundercross preko Rhapsody do sadašnjeg.

Posle nekoliko dana skontao sam da najnoviji uradak ovog benda već duže vreme čeka na mom hardu da bude preslušan. Čekao, zato što je za mene to bio još jedan epic metal bend. Onda sam pustio prve dve pesme i shvatio da je ovo nešto mnogo više od toga... Album stereotipno otvara pesma In principio na latinskom jeziku. Moje oskudno znanje latinskog jezika pomoglo mi je da razumem ovaj jednostavni tekst koji počinje rečima: stvari stoje tako kako stoje, dakle postojim.

In principio već naslućuje filozofski karakter čitavog albuma. Zapravo, kadgod je reč o epic metalu, pored uglavnom majstorske muzike, uvek se zapitam: zašto bi me interesovale pesmice o vilenjacima, vešticama i trolovimaRhapsody of Fire postiže da iz svoje lirike izbaci svo eksplicitno pominjanje paganskih likova nijednog trenutka ne gubeći karakter epic metala. Moć neizrečenog teksta kod njih je izvedena do perfekcije. Tako se mesta neodredjenosti u tekstu daju primeniti tamo gde su slušaocu potrebna. Ovo je obično način da se dobije jeftin i  kičerajski tekst na nivou uradaka Tome Zdravkovića. Rhapsody of Fire uspešno izbegava ovu zamku – oni dobijaju tekstove kojih se ni Geezer Butler ne bi postideo. Sva neizrečena epika dobija ozbiljan filozofski smisao, te ovaj album postaje ni manje ni više nego egzistencijalistički.


To je jasno već u drugoj pesmi Distant Sky (što bi Dobrica Ćosić rekao – daleko je sunce). Ovde lirika već ozbiljno vuče na doom metal (my words ae lost in the dark). Inače, mešavina mnogobrojnih stilova kod Rhapsody of fire je očevidna. Treća pesma, Into The Legend, muzički podseća na Iron Maiden, atekstualno je himna epic metala („odjahaću u legendu iz ovog mora laži“). Generalno, kompletna lirika kao da razradjuje stihove Sabbatha: Dreams turn to nightmares, Heaven turns to hell...Living just for dying, Dying just for you.


Pretposlednje pesme Realms of Light i Rage of Darkness (divan par naslova, zar ne?), počinju zatvaranje albuma u stilski raznorodnim manirima – ona prva vuče na trash, ova druga na power metal. Album veličanstveno zatvara pesma The Kiss of Life pisana na engleskom, latinskom i italijanskom jeziku, gde će na ovom poslednje poslati poruku: poleti iznad ljudske svesti, poleti preko granica, preko mog srca, iznad ljubavi... 




Fascinira kapacitet Rhaspsody of Fire da u oskudnom vremenu napravi ovako veliki album...

Recenziju napisao: Miloš Jeremić

HB Ocena: 10/10

Feeding The dead - "First official undead EP" 2017 (Recenzija)


Izdavač: Jes Boli Ga Kurac records


Drugi maj na Moravskoj laguni - mesto gde se svake godine, istog dana, okuplja okuplja "masa kritična". Za mene to beše izuzetno naporan dan, mnogo piva i svirke, Jednom rečju baš se nakupilo! I baš kada sam se spremao da pođem kući, prišao mi je Vladimir  Grozdanović - bubnjar benda Feeding The Dead.

среда, 03. мај 2017.

Predstavljamo vam Hard Core sastav HCZ iz Zaječara.


Bend H.C.Z (Hard Core Zaječar) nastao je u jesen 2011.godine. Članovi benda se nisu menjali od samog osnivanja, pri čemu je stvoren i utemeljen originalni-prepoznatljivi zvuk benda. Zvuk se može okarakterisati kao mešavina hc/punk/thrash metal. Po rečima samog benda, prepoznatljiv pečat bend ostavlja obradama narodnih pesama. Tom fuzijom je nastao autentični zaječarski hardcore.