U sastavu dve gitare, bas, bubanj i vokal, momci iz Barselone su izdanjem ''Worms'' napravili odličan posao. Katalonci postoje od 2011. godine a već sledeće, 2012-te su izdali svoj prvi EP, 2014. album prvenac i 2016. album ''Worms'' pa bi se po toj logici moglo pretpostaviti da će im sledeći album izaći negde tokom 2018 godine... videćemo.
Devet dugačkih pesama karakteriše ovo izdanje. Samo numere ''Pure Demonology'' i ''Carnivorous Pussy'' ne prelaze tri minuta (3:11 i 2:22), ostale su sve mahom oko sedam minuta u proseku, a album zatvaraju dve pesme koje traju skoro trideset minuta skupa, (''Requiem'', 17:58 i ''Ultrasado Bloodbath'', 10:56), što je skroz hrabro i pohvalno.
Dakle imamo sat i nešto minuta odličnog spoja black metal vokala i sporog, oporog sludge/doom-a. Rifovi su generalno spori, nekada čak prespori, teški su, demonski scream pevača Von Päx-a se razleže preko njih poput magle u opskurnoj noći, takva je i celokupna atmosfera na albumu, koju sporadično presecaju bržim ritmovima na bubnju i gitarama koje tada budu malo više heavy/black orijentisane, a pritom konstantno neka atmosfera kao neko žrtvovanje i neke kukuljice motre na mene iz mraka dok pišem ove redove.
Izdvojio bih numeru ''Carnivorous Pussy'', ne zato što kratko traje, niti zbog lascivnog naslova, već zbog činjenice da je brza, ima heavy rif u startu, a i umiksali su ženski glas iz pornića koji stenje i viče ''yes, yes, spank my fuckin' ass, oh, fuck yea, fuck, fuck, fuck,...'' ili već u tom stilu nešto, a baš me je i iznenadilo i nasmejalo, simpatičan detalj, već viđen, ali nikad ne dosadi. U svakom slučaju momci su na dobrom muzičkom putu, korektno sviraju i imaju jedan album, usudio bih se reći, gotovo u rangu sa albumima bendova kao što su Weedeather, Dopethrone, Electric Wizard... a opet drugačiji i samim tim i jedinstven. Za fanove doom/sludge zvuka, obavezno overiti, ja sam uživao.
Recenziju napisao: Dule Radovanocič
HB ocena: 8.5/10
Нема коментара:
Постави коментар